Едукација

 Из пера Муамара Ал Кадафија

 ЗЕЛЕНА КЊИГА

 Прво поглавље

 РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА ДЕМОКРАТИЈЕ  

ДЕМОКРАТИЈА

Народна власт

Политички темељи треће светске теорије

ИНСТРУМЕНТ ВЛАСТИ

        Инструмент власти је први политички проблем са којим се суочавају људске заједницe.

            Сукобљавање унутар породице често је узроковано овим проблемом. Овај проблем постао је врло опасан након што су се уобличила савремена друштва. Народи се и сада суочавају са овим континуираним проблемом, а многобројне заједнице пате од опасних и далекосежних ефеката које он наноси. Оне још увек нису успеле да га реше до краја и демократски. Зелена књига пружа коначно решење проблема инструмента власти.

           

Данас су сви политички системи у свету, исход борбе инструмента власти за власт, било да је то мирна или оружана борба, као што су класне, секташке, племенске, партијске или индивидуалне борбе. Њихов исход је увек победа једног од инструмента владавине: појединца, групе, класе, партије... и пораз народа. Поражена је, дакле, права демократија.

            Политичка борба која се окончава победом једног кандидата тако што овај, например добије 51% од укупног броја гласовам имаће за резултат диктаторски инструмент власти маскиран у демократију, јер ће 49% бирача бити под владавином инструмента власти који нису изабрали него им је наметнутм и то је диктатура. Ова политичка борба може бити окончана победом инструмента власти који представља само мањину тако што кад се гласови бирача поделде на више кандидата па један од њих добија више гласова у односу на остале понаособ, и кад се саберу гласови осталих кандидата који су добили мање од њега, они постају претежна већина, упркос томе успева власник мањег броја гласова, а његов се успех сматра легитимним и демократским. То је уствари диктатира прикривена демократијом. То је стварност политичких система који данас доминирају у свету и који су очигледно фалсификати праве демократије. То су диктаторски системи.

Представнички домови

            Представнички домови су кичма традиционалне демократије која доминира у савременом свету, дакле представнички домови су лажни облици представљања народа, представнички системи су демагошка решења проблема демократије. Парламент се у основи формира ради представљања народа, а само ова основа је недемократска јер демократија значи власт народа, а не власт представника народа. Парламент је постао легитимна препрека између народа и власти тиме што је маса изолована од бављења политиком, а институција парламента држи монопола на власт у име народних маса. Дакле, народима не преостаје ништа осим лажног облика демократије  у коме дуги редови бирача чекају да убаце листиће у гласачке кутије.

            Да би смо разорили институцију парламента односно лажне демократије ради приказивања његове суштине морамо потражити одакле он потиче. Парламент је изабран посредством изборних кругова  - партија, коалиција партија или наименовањем. Сви ови путеви нису демократски јер подела становништва на изборне кругове значи да један члан парламента представља хиљаде, стотине хиљада или милионе припадника свог народа, зависи од броја становника. То значи, такође, да ни једна масовно органозована веза не повезује представника са њаговим бирачима јер се сматра, као и остали представници, представником целог народа. То је традиционална ''демократија''  и отуда се народ одваја потпуно од представника , а представник се одваја потпуно од народа, дакле чим добије гласове он постаје монополиста народног суверенитета и управња његовим пословима. Данас у свету доминирајућа традиционална ''демократија'' даје неприкосновеност и имунитет посланику парламента, док се та неприкосновеност и имунитет непризнају народу, обичним људима.  То значи да су предстставнички домови постали инструмент отимања власти од народа и манипулација њоме. Отуда народи данас имају право да се боре путем народне револуције за рушење инструмента мониополисања демократијом и пљачкаша и отимача народне воље који себе називају представницима народа. Народне масе имају право да гласно прокламују своје захтеве које се огледа у у начелу да нико нема право да доноси одлуке уместо самог народа. Када је већина у представничком дому – парламенту састављена од чланова једне партије, пошто је она добила на изборима, он је у том сличају партијско веће, а не народно веће, он представља партију а не народ, а извршно тело које именује владу је тело победничке партије, а не народно тело. Исти је случај са парламентом у коме извесна партија добије одређени број места. Власници тих мандата су представници сопствене партије а не народа. Влада коју формира коалиција тих партија је израз воље партија али не и народа, дакле то није народна влада. У том систему народ је жртва партијске борбе. Народ је обманут и искоришћен од сукобљених иснтрумената политичке власти, да би гласови народа који стоји у организованим гласачким редовима и креће се попут куглица на бројаници, убацујући листиће у гласачке кутије на исти начин као да се гласачки папири бацају у корпу за отпатке. Ово је у свету доминирајућа традиционална ''демократија'', било да се ради о једнопартијском, двопартијском или вишепартијском систему. На тај начин постаје очигледно да је представљање народа пука обмана.  Парламенти који се формирају именовањем нису демократски. Систем избора посланика за Посланичке домове заснива се на пропаганди ради добијања гласова. Он, је дакле, демагошки систему пуном смислу те речи. Гласови се могу купити и може се поигравати са њима, а сиромашни не могу бити заступљени у резултатима избор, у којима увек побеђују само богати.

     Филозофи, мислиоци и писци проповедали су теорију представништва још док су народи вођени попут стоке од стране краљева, султана и освајача. Народи у тим временима тежили су најдаље дотле да имају свог представника међу владарима који су то одбијали. Због тога су се народи дуго борили за реализацију те тежње. Дакле, несхватљиво је да сада у времену републик, и почетка епохе Џамахира (масе-прим.прев.), демократија буде избор мање групе посланика који би представљали огромну масу народа. Ово је већ застарела теорија и истрошено искуство. Целокупна власт мора бити у рукама народа. Најсуровије диктатуре које је познавао свет уздигле су се се у сенци Посланичких домова.

Партија

            Партија је савремена диктатура. Партија је савремени инструмент диктаторске власти. Јер, владавина партија је владавина дела над целокупним народом. Она испољава површинску демократију путем својих тела, комисија и пропаганде посредством сопствених чланова. Партија као таква апсолутно није демократски инструмент, јер се формира од оних који имају заједнички интерес, истоветне погледе, исту културу, исти завичај или заједничку веру. Они образују партије да би заступали своје интересе, наметали своје погледе или проширивали своју веру на друштво у целини. Њихов циљ је власт у име заступања сопствених интереса. Демократски нико од њих нема право да влада целим народом који је састављен од плурализма интереса, мњења, расположења, средине и веровања. Партија је према томе, диктакорски инструмент власти који омогућава онима који имају заједничке погледе или заједничке интересе да владају читавим народом. Партија је мањина у односу на народ. Циљ оснивања партије је стварање инструмента власти над народом, то јест власти над онима који су ван партије, посредством партије. Партија се у основи уздиже на теорију власти и владавине то јест савладавања припадника народа од стране партијаца. Партија предпоставља да је доласком на власт средство реализације својих интереса и прокламује своје циљеве као народне. Ова теорија оправдава диктатуру партије. То је иста теорија на којој се заснива свака диктатура. У случају СВИХ партија ова теорија стоји. Број партија расте зависно од жестине борбе за власт. Партијске борбе за власт воде ка рушењу основа сваког народног достигнућа и кваре сваки план који служи друштву. Јер, рушење достигнућа и кварење планова је оно што оправдава покушај преузимања власти од владајуће партије да би на њено место дошао конкуретн. Партије у међусобној борби, ако не користе оружје, а то је ретко, користе скрнављење и упропашћивање достигнућа других. Овакве борбе неминовно се одвијају ван високо цењених и релевантних интереса друштва. Неминовно ће неки од тих интереса, ако не и сви, бити жртва сукобљавања ових инструмента власти око власти.  Јер, нереализовање тих интереса је аргумент у прилог реаговања опозиционе партије као инструмента власти који је на власти.  С циљем да обори владајућу партију, опозициона мора да руши достигнућа владајуће и да критикује њене планове, макар они били у корист друштву. Тиме опозициона партија оправдава некомпетентност владајуће партије.  Тако планови и интереси друштва постају жртва борбе за власт међу партијама. Без обтира на то што борба партијског плурализма инспирише политичку активност, она социјално и економски руши живот друштва с једне стране, а њен резултат је победа другог инструмента власти као раније, с друге стране, то јест пад једне партије и победа друге, али и пораз народа, то јест пораз демократије. Поред тога, партије се могу подкупити и подмитити, како споља тако и изнутра. Партија се оснива као представник народа, потом вођство партије постаје представник чланова партије, потом шеф партије постаје представник вођства партије. Тиме је јасно да се партијска игра, иронична и преварантска, заснива на формалној демократији и на себичности и властољубивости. Њена основа су маневрисање, трикови и политичке игре. Ово потврђује да је партија диктаторски инструмент, али савремен. Партија је отворена а не камуфлирана диктатура. Свет, међутим, још није превазишао партијство. Оно је заиста диктатура савременог доба.

            Посланички дом који настаје од победничке партије представља само ту партију. А извршно тело које формира овај посланички дом  је партијска влада над народом. Партијска влада, прокламована као корист читавом народу, уствари је непомирљиви непријатељ дела народа, то јест непријатељ опозиционе партије односно партије и њихових следбеника. Опозиција није народни надзорник над влашћу владајуће партије, него се активира у своју корист ради преузимања власти. Према овој савременој ''демократији'', легитимни надзорник је посланички дом, чија већина чланова потиче из владајуће партије. Дакле, надзорник је из владајуће партије и влада је из владајуће партије. Тиме је очигледна обманам лаж и апсурдност доминирајућих политичких теорија у свету данас, од којих потиче практикована традиционална ''демократија''

            Партија представља део народа, а суверенитет народа је недељив. Партија влада као представник народа, истина је међутим да се народ не шредставља.

            Партија је племе савременог доба. Она је секта. Друштво у коме влада једна партија потпуно је исто као и друштво у коме влада једно племе или једна секта. Јер партија, као што смо већ видели, представља једну групу људи или заједнички интерес. Тако су чланови партија мањина ако их упоређујемо са бројношћу народа. Они имају заједничке стратешке интересе. Око тих интереса настаје заједнички поглед. Нема разлике између борбе за власт међу партијама и борбе између самих племена и секти. Ако је систем племена и  секти политички осуђен и неприхватљив онда мора, такође, да се осуди и одбаци систем партија. Оба система се исто понашају и доводе до истог резултата. Као што је негативан и рушилачки утицај борбе између племена и секти на друштво, исто тако је негативан и рушилачки утицај борбе између партија на друштво.

Класа

            Класни политички систем је исти као и партијски политички систем, као племенски политички систем. У њему над друштвом доминира једна класа као што у другим доминира партија, племе или секта. Класа је група чланова друштва, који имају исте интересе, такви су и партија, племе и секта. Заједнички интереси потичу од постојања група људи повезаних крвном везом, вером, културом, пореклом или нивоом живота. Класа, партија, секта или племе такође настају из истих разлога који воде до истих последица, то јест због крви, вере, нивоа живота, културе или порекла настаје заједнички поглед на реализацију тих интереса и тиме се појављује социјални облик тих група у лику класа, партија, племена или секти. Исход је, због социјалних разлика уобличавање инструмента који се креће политичким методама ка реализацији интереса и погледа те групе. У сваком случају, народ није ни класа, ни партија, ни племе, ни секта. Јер они су само део народа и прдстављају његову мањину. Кад класа, партија, племе или секта доминира над друштвом, систем тада постаје диктаторски. Ипак, класна коалиција, или племенска коалиција су боље од партијске коалиције. Јер, народ је у основи, састављен од више племена и ретко се нађу они који немају своје племе. Такође, људи припадају одређеним класним нивоима. Партија или партије међутим, не обухватају у свом чланству цео народ. Отуда су партије или партијска коалиција мањина у односу на огромну масу  која је ван чланства у партији. Према правој демократији нема оправдања за то да једна класа због свог интереса уништи остале класе, нити партија има оправдање да због свог интереса уништи остале партије, нити племе има оправдање да због свог интереса уништи остала племена. Дозвољавање овакве ликвидације значи одбацивање логике демократије и опредељивање за логику силе. Овакав поступак је диктаторски јер није у интересу целог друштва у коме не постоји само једна класа, једно племе нити су сви његови чланови у једној партији. Отуда нема оправдања за овакав поступак. Диктаторско оправдање за то јесте да у друштву постоји више страна – једна страна настоји да ликвидира другу страну да би остала сама. Дакле, оваква тенденција није у интересу целог друштва, него у корист једне класе, или једне партије, дакле у интересу оних који преузимају улогу друштва. Јер, у основи, тај ликвидирајући поступак уперен је против припадника друштва који нису чланови партије, односно, нису припадници класе, племена или секте која влада после ликвидационог поступка.

            Друштво које раздиру партијске борбе је исто као и друштво које радздиру борбе између племена и секти. Партија која настаје у име класе, аутоматски се трансформише у заменика класе. Та аутоматска трансмисија настаје док партија не постане наследник класе против своје класе.

            Класа која наслеђује друштво наслеђује, такође, његове особине у смислу да ако је, на пример, радничка класа уништила све друге класе, онда радничка класа постаје наследник друштва, то јест постаје материја и социјална основа заједнице. Пошто наследник носи  особине наслеђеног, без обзира што се те особине не појављују одједном, онда се кроз еволуцију и рађање појављује у целини. Временом извиру особине класе које су биле ликвидиране унутар саме радничке класе. Носиоци тих особина иду противречним токовима, зависно од особина. Тако и радничка класа касније постаје, сама по себи друштво у којем делују противречности старог друштва. Прво противрече материјални и морални ниво појединца, потом се појаве групе, потом се аутоматски претварају у класе у истим ликвидираним класама. Дакле, обнавља се борба за власт над друштвом. Првенствено, свака група појединаца, потом свака већа група, потом свака нова класа покушавају да постану инструмент власти.

            Материјална база друштва није стабилна јер је она социјана. С друге стране, може се десити, да се стабилизује једна материјална база инструмента власти за одређено време, али је она подложна нестанку чим се изроде нови материјални и социјални нивоји из исте матреријалне базе.

            Свако друштво у коме се сукобљавају класе било је у прошлости једнокласно друштво. Али, од те класе рађале су се друге класе у складу са неизбежном еволуциом ствари. Класа која присваја имовину других класа да би стабилизовала инструмент власти у споствену корист, увидеће да су имовински ефекти унутар саме класе потпуно исти као и имовински ефекти унутар друштва у целини.

            Суштина предходних речи је у томе да су сви покушаји уједињавања материјалне основе друштва ради решавања проблема власти или окончавања борбе у корист једне партије, класе, племена или секте и покушаји удовољавања масама, избором њихових представника организовањем референдума – неуспех.  Понављњање тих покушаја је постало губљење човековог времена и исмејавање народа.

Референдум

            Референдум је лажна демократија. Они који кажу ''да'' и они који кажу ''не''  уствари не изражавају своју вољу. Они су ућуткани правилом схватања савремене демократије. Њима је дозовољено да кажу само једну реч ''да''  или  ''не''. То је најсуровији у крајње ућуткавајући диктаторски систем. Онај ко каже ''не'' мора да изнесе свој разлог за то – зашто није рекао ''да''. Онај ко каже ''да'' мора да објасни своје ''одобравање'' – зашто није рекао ''не''.  Шта је при том свако хтео, шта су узроци одобравања или одбијања.  Дакле, којим путем морају да идеу људске заједнице да би се ослободиле тираније и диктатуре?

            Пошто је инструмент власти замршен проблем у питању демократије који су изразили партијска, класна или појединачна сукобљавања – а измишљање избора и референума није ништа друго до покривање неупеха тих непотпуних искустава за решавање овог проблема – решење се налази у проналажењу инструмената власти које не представља нико од поменутих, који ће заменити сва та сукобљавања, то јест у стварању инструмента власти који није партија, ни класа, ми племе, ни секта него народ у целини као инструмент власти, а не његов представник или посланик.

            Нико не представља народ, и представљање је лаж!

            Ако би био створен такав инструмент, тада би проблем био решен и била би створена народна демократија. Тиме ће људске заједнице окончати еру тираније и диктаторских режима, а на његовом месту налазиће се народна власт.

            Зелена књига пружа коначно решење инструмента власти и пред народима уцртава пут, којим ће прећи из ере диктатуре у еру праве народне демократије.

            Ова нова теорија заснива се на концепцији народе власти без представљања и послаништва. Она обезбеђује непосредну демократију  прганизованим и ефикасним путем. Другачија је од свих осталих покушаја непосредне демократије који су сиромашни могућностима примене на тлу стварности и који у себи не носе озбиљност, јер им недостаје нардна организованост у бази.

НАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ И НАРОДНИ КОМИТЕТИ

            Народне конференције су једино средство за успостављање народне демократије.

            Било који други систем власти који није у складу с том праксом, с праксом народних конференција, недемократичан је систем власти. Сви доминирајући системи власти у свету данас, недемократични су уколико иду овим путем. Народне конференције су последња станица у кретању народа ка демократији.

            Народне конференције и народни комитети крајња су тековина борбе народа за демократију.

            Народне конференције и народни комитети нису творевина маште, већ творевина људске мисли која обухвата сва људска искуства у борби за демократију. Непосредна демократија је оптималан начин који у случају, да се реализује, постаје неспорно питање и реализује се без двоумљења. Ма колико народ био бројан, немогуће је да се окупи одједном да би простудирао, дискутовао и одлучио о својој политици. Због тога су нације напустиле непосредну демократију, која је остала чисто утопијска идеја, далека од стварности. Она је била надокнађена бројним теоријама власти, као што су посланички домови, партијске коалиције и референдуми, који су довели до изолације народа од политике управаљања својим питањима. Следило је, такође, присвајање суверенитета народа монополизацијом политике од стране антагонистичких инструмената власти, почев од појединаца, па класам племена, секти, парламената, партија и тако даље.

            Зелена књига, међутим, наговешћује народни пут непосредне демократије у складу са стваралачким и практичмим системом. Трећа светска теорија, међутим, пружа нам реалну основу непосредне демократије. Тиме је проблем демократије у свету потпуно решен. Све што остаје пред масама је да се боре за укидање свих облика диктаторских власти који данас преовлађују у свету и који су нетачно названи демократским, било да су то посланички домови, секташки, племенски, каласни, једнопартијски, двопартијски и вишепартијски облици. Демократија има само један облик и само једну теорију. Противречности и разлике између система који себи приписују демкратију нису ништа друго него аргументи да ови системи нису демократски. Народна власт има смо јено лице. Она се може рализовати само на једна начи,  то јест путем Народних конференција и Народних кокмитета –

нема демократије без народних конференција, а народни комитети нека буду свуда.

           

Народ се најпре дели на  Основне Народен конференције. Свака Конференција бира свој секретаријат. Скуп изабраних секретаријата сачињава Неосновне народне конференције. Потом маса бира преко Основних Народних конференција Административне Народне комитете који ће заузети место владине администрације. Тиме што руководе друштвеним службама, Народни комитети биће одговорни пред Основним  Народним конференцијама које им одређују политику рада и надгледају извршавање те политике. Тако администрација постаје народни и окончава се застарела дефиниција демократије по којој је

демократија народни надзор над влашћу,

да би њено место заузела исправна дефиниција која гласи

ДЕМОКРАТИЈА ЈЕ НАДЗОР  НАРОДА НАД САМИМ СОБОМ.  

Н А С Т А В А К       У       И З Р А Д И

 

 

 

 

 

 

 

Говор Либијског револуционарног вође Муамара Кадафија 24. август 2011.

     Угњетени широм света! Борба је почела! Не очајавајте, помоћ је близу! Да ли схватате да је сада ноћ судбине! Шта је ноћ судбине? То је ноћ која је боља од хиљду других ноћи. То је ноћ када су небеса отворена да приме хиљаду ваших молитва!

     
     Гледајте шта се сада дешава у Америци. Да ли смо ми

њих гађали са нашим ракетама? Не, они су дошли и напали нас, 64 удара на БабАлаЗизију која је сада уништена, и ја сам морао да напустим свој дом, убијено је много невиних. Али ја никада нећу напустити Либију јер ће ово бити борба до победе или смрти.

     
     Ви који сте у Сједињеним америчким државама, ја нисам ваш вођа. Ако сте у тој држави требали би да се припремите за одлазак. Идите у Венецуелу! Ако останете морате да пратите мог заменика  Minister Louis Farrakhan. Слушајте њега. Он ће знати да вам каже све што треба да знате и шта да радите.

     
     Ви у Европи, и ви такође треба да се припремите за потоп у клеветама и догађајима. Морате да прихватите последице, добри међу вама треба да оду у Африку. Идите у западу Африку, северна Африка сада није безбедна, тај регион је сада право бојно поље. У западној Африци нађите домове и посао и радите. 

     
     Ви који сте у Србији, ви сте прави пријатељи Либије, и ви сте уз мене! Не очајавајте зато што је пацовска застава подигнута на једној кући од милион!  Сви ви можете да одсечета парче зелене одеће, измерите димензије два према један, и то је ваша застава, застава народне власти, наде, истине и будућности. 

     
     Сви у свету који подржавају истину, слободу и Џамахирију треба да закаче Зелену заставу на својим домовима и аутомобилима.  Зелена застава је ваша и припада свим слобољубивим људима у свету! Када дође време народне власти и народне владе направићемо Зелену заставу за свакога!  Изаберите било коју зелену! Са димензијама два према један, закачите је свуда носите је са вама! 

    
      Ускоро ће се Зелене заставе виорити широм света и доћи ће до пропасти корумпираних диктаторских влада, ја сам урадио више од свих њих! Они служе различитим господарима. Никада нису намеравали да служе народу. Оне су власништво других људи, не сопственог народа. Те власти ништа нису урадиле за вас. Игноришите их и крените даље. Припремите се формирањем Комитета јавно или тајно, формирајте своје локалне матабе где ћете се састајати. Направире програм за акцију! Зелена застава припада свима вама!
    
      Будућност је Либија - свуда! Друштво које контролише само себе. Основни Народни Конгреси и Комитети. Зелени Комитети треба да зступају, упућују, подстичу и да воде на путу до народне власти. Све је објашњено у Зеленој књизи! Прочитајте умножавајте и преводите! Користите непријатљске комуникационе системе. Не обазирите се на непријатеља!  Направите сопствене комуникације! Вратите ресурсе које вам припадају у ваше руке, не плашите се власти, поседујте је. То је ваше богатство, оружје и власт коју су вам владе и банке одузеле!

     
     Не можете да тражите од других да вас представљају и заступају.  Не можете лоповима да поверите своје богатство.  Не можете тражити од других да се боре и гину за вас и у ваше име!  Ако имате људску одговорност да урадите све ово, Свет ће бити слободан и организован по Либијском Џамахирија систему где слободе и среће има у изобиљу за све!

     
     Ваше управљачке владе су дошле до свог краја и сада су на издисају. Оне су очајне. Оне су банкротирале не само финансијску већ и морално, религиозно, образовно, интелектуално  и у сваком другом погледу и за њих нема пут напред. Оне су у фази потпуног колапса. Тај колапс је добар за људе у свету који пате јер нису слободни.

     
     Сви добри људи у свету знају да Ислам није оно што вам је представљено од стране идиота који се јавно представљају као верници, а уствари служе ђаволу.  Ислам је подчињеност  вољи Алаха. 

     
     Људи у Босни који су Арапи - многи од вас нису у праву. Многи од вас су слаби и бескорисни. Српски Хрићански народ је моного ближи Богу од вас. Постоји само један Бог. Бог је истина. Ако је истина на вашој страни, ко може бити против вас! 
     
     Који Шеријат тражите поред оног који већ имамо, који сам ја увео, од кад сам увео Куран као правни закон Либијског друштва. Да ли је то Шеријат Опресије? Кукавичлука? Убистава? Лудила? Дрога?  Да ли је то Шеријат који велича пацове са оружјем који спроводе неправду, насиље и пљачку? Не! То није Шеријат! Све то је противно начелима Курана!

     Молитве су услишене! Више од четрдесет војски се креће на мене! Само зато што говорим истину! Зато што не дозвољавам лоповима да уђу у Африку! Обећао сам Африци да је нећу издати. Обећао сам свету, милионима људима који ме носе у срцу да ћу се борити до самог краја. 

     Немојте да им верујете! Ко им верује прави грешку. Имате своје Матабе у којима ће те наћи информације, у којима ћете се састајати и разговарати.  Не слушајте њих. До сада би требало да вам буде јасно! Ватра је вода, вода је ватра! Знајте да је будућност, а епоха угњетавања је готова, нова ера народних маса долази, као што је описано у Зеленој књизи. 

     Ја вас чујем. Многе ваше поруке допиру до мене. Не могу да одговорим сваком појединачно, али осећам ваш бол. На неке од вас су толико утицале лажи да сте размишљали о самоубиству. Не! Никада! Самоубиство није решење, поготово сада када је пред нама велика победа! Цена ће бити огромна, али несмемо посустати! 
    
     Видим да ме Африканци широм света, укључујући и Аустралију подржавају. Видим да дајете новац за помоћ Источној Африци. 

     Формирајте Зелене комитете, састајте се тајно или јавно. Проучавајте Зелену повељу и Зелену књигу.  Формирајте своје Народне Конференције, охрабрујући другре широм света да се припреми заседање Интернационалног Народног Конгреса на тему Злочина против човечности, имате шест месеци да се припремите.

     Марш следеће године може да буде највећи Народни Конгрес, можете учинити да дође до тога.  Припремите се. Креирајте Веб-сајтове и обзнаните те злочине. Док се боримо за одбрану нације, боримо се на пољу истине, па је оловка јача од мача!

     Неки од вас су дошли до наше северне границе (Либијци) али морате да се вратите, имате породице о којима треба да водите бригу.  Сада је пут чист, али НАТО неће дозволити мир. Они се плаше ширења Џмахирије. Могу да униште наша физичка достигнућа, али не могу да униште истину. Све што се они више труде, ми имамо изгледа на победу, победа је на страни народа а не на страни угњетавача.

     Многи од вас чекају на разним местима, видим вас у Тарзанији, Конгу, Кини, Нигеру и многим другим местима у Африци. Борите се, јер ако не победимо у Либији све ће ово доћи код вас! Будите спремни за то!  Направите замке за агресоре. Морате да одбраните своје земље. 

     Афричке владе нису јаке. Оне контролишу само  неколико градских центара. Оне често немају никакву функцију и народ живи без њих. Оне вам неће стати на путу када дође време. Оне су сиромашне. Оне су опљачкане од расиста и колонијалиста са севера. Супротставите им се ако се оне супротставе вама. Формирајте своје Матабе, браните своју земљу. 

     Они нападају бомбама, али ми се бранимо истином. Они никаада не смеју да се боре један на један.  Они су кукавице, болесници и лудаци који се крију иза машина. Не могу да освајају Афричке земље једну за другом. Афричка деца могу да поразе сваког белог плаћеника, па се због тога склоне и нападају са мржњом из даљине. 

     Не дозволите да вас преваре. Будите сложни. Организујте свој систем одбране, за случај да им успе да пређу Либију. Ако униште Либију, нападните их са леђа!

     Избегавајте борбу ако можете. Непријатељ жели да нас све угура у своје бојно поље, желе да нас све укључе у рат. Афганистан је сада са нама, Ирак је са нама, Венецуела је са нама. Ми желимо мир. Ми желимо правду.  Организујте Конференције на тему злочина против човечности. Организујте Матабе, Матаба је штаб Зеленог Комитета, Победа је наша!!!

 

 

Важност Едукације

 

     Едукација и знање су природно право за свакога. Сваки појединац има право да изабере образовање и стицање знања које му одговара, без наметнутог ограничења.

     Наш свет је данас подељен. То је моћ који наши робовласници желе да задрже над нама. Желе да сакрију нашу историју од нас, с циљем да се никад не уздигнемо од онога за шта нас они приказују.

     Помућују нам ум са њиховим филмовима, телевизијом, храном, новинама, часописима, радиом и својим лажима искривљују истин. Из дана у дан смо бомбардовани лажима које нас онемогућују да формулишемо сопствено опажањеи да доносимо сопствене одлуке.

     Док мислимо да причамо и формулишемо мишљење, ми уствари само добијамо информације кроз дириговане и прописане медије који су нам дати. Не мислимо нашом главом данас, програмирани смо да мислимо како нам се каже. Будите уверени у то. Ти људи нас контролишу као фигуре на шафовској табли, већ дужи временски период. Скоро па су усавршили свој план доминације, али због истине и речи неколицине људи пробуђени смо из сна и позвани већ данас у акцију.

     Морамо заједно да се сложимо у овим напорима пре него што наш свет не буде више наш, јер имамо избора. Урадиите оно што је право по вашим срцима за ваше породице и пријатеље. Хајде да направимо наш избор. Није потребно да нам било који званичник каже шта је добро за нас.  Рођени смо као појединци са суверенитетом и правим местом на овој земљи, и захтевамо слободно коришћење наших ресурса, ни мање ни више него што имамо право да добијемо.

     Ујединимо се против наших тирана и угњетавача. Поново су увели робовласнички систем и никада нису оптужени нити су постали политичка, финансијска или духовна мета. Црни, Бели, Црвени, Жути или Зелени. Није битна боја коже или религија већ индивидуелна суштина која вас чини јединственим у свету, и ми смо сви заједно у овоме.

     Постоји довољно за све. Довољно хране, чисте воде, одеће, минерала, богатства и новца.